Sranje

Sranje je ova rima sto za tebe pisem.
Ne postoji nikakva gumica sa kojom mogu iz secanja da te obrisem.
Pisem ovu tuznu pesmu,umetnost nikada ne dolazi iz srece...
Kazu "doci ce nova ljubav". Nece!

Sranje je ova ulica,i sranje su ovi ljudi,
i sranje je svaki dan kada se bez tebe probudim.
U mojim venama stojis kao zakrcenje,ubijas me polako kao smrtonosno oboljenje.

Kada te sretnem na ulici,hladna pravicu se,kao nekom poznaniku javicu ti se.
A kada nekoliko koraka napravis,nekoliko metara se udaljis,
stacu...kako odlazis gledacu..i tiho zaplakacu.

Tada dozivecu pakao,a ne raj,kada u tom trenutku shvatim da je svemu kraj.
Kada suza u oku zablista,shvaticu da mi je od tebe ostalo - jedno veliko nista!

Odlucila sam tacku na tebe da stavim,
mozda ne budem tu da te cekam kada shvatis da ti falim.
Mozda je i ovo laz,mozda je i ova rima laz...
Mozda je i laz da te vise ne volim,
iako u dubini duse znam da nikada,nikada necu moci da te prebolim.

Nisi ti kriv sto sam zelela da sve bude bajno,
ne mrzim te,zelim ti sve najbolje,stvarno.

I sranje je ovaj pusti grad gde se nalazim,
i sranje je sto te u svakoj pesmi,sitnici pronalazim...
Da grlim tvoje slike cesto uhvatim sebe,sve je sranje,sve je sranje bez tebe.